Titanijum i legure titana su aktivni metali i široko se koriste u vazduhoplovnoj, petrohemijskoj i industriji atomske energije. Glavni problemi kod lemljenja titana i legura titana su sljedeći:
① Oksidni film na površini je stabilan. Titan i njegove legure imaju visok afinitet prema kiseoniku. Na površini se lako formira vrlo stabilan oksidni film koji sprečava vlaženje i širenje lema. Stoga se mora ukloniti tokom lemljenja.
② Ima jaku tendenciju da apsorbuje vodonik, kiseonik i azot tokom zagrevanja. Titan i njegove legure imaju tendenciju da apsorbuju vodonik, kiseonik i dušik, a što je temperatura veća, to je apsorpcija ozbiljnija, što naglo smanjuje plastičnost i žilavost metala titanijuma, pa lemljenje treba izvoditi u vakuumu ili inertnoj atmosferi.
③Lako je formirati intermetalna jedinjenja. Titanijum i njegove legure mogu hemijski reagovati sa većinom materijala igle i formirati krhke spojeve, uzrokujući da spoj postane lomljiv. Stoga, dodatni metali koji se koriste za lemljenje drugih materijala u osnovi nisu prikladni za lemljenje aktivnih metala.
④Organizaciju i performanse je lako promijeniti. Titanijum i njegove legure će biti podvrgnute faznoj transformaciji i grubosti zrna kada se zagreju. Što je temperatura viša, grublje je ozbiljnije, tako da temperatura za visokotemperaturno lemljenje ne bi trebala biti previsoka.
Ukratko, prilikom lemljenja titana i njegovih legura treba obratiti pažnju na temperaturu zagrijavanja lemljenja. Uopšteno govoreći, temperatura lemljenja ne bi trebalo da prelazi 950~1000 stepeni. Što je niža temperatura lemljenja, to je manji uticaj na svojstva osnovnog metala. Za legure koje su stare na kaljenju, lemljenje se takođe može izvesti bez prekoračenja temperature starenja.
